Konoba-Meri Cetinić

Imala si baril i bronzine, Pod škancijon stivane bocune, Sve si gušte na ovome svitu Darivala ka lipe bokune. Vonjala si toćon i friškinon, Ladila me kad uvati fjaka, A kad dušu stegla bi tuga U tebi san i pija i plaka. Konobo moja, radosti sva, Dušu san svoju svu tebi da. Konobo moja, ka dom si moj, Čuvan ti pismu ka život svoj. Na-na-na, na-na-na, na-na-na, Na-na-na, na-na-na, na-na-na. Uz šteriku jos vonja levanda, Razvodni se život ka bevanda, Od bibiti, falši novitadi, Ne damo se, još smo uvik mladi. Ajmo skupa, prijatelji moji, Razmistimo tamburin, katrige, Zapivajmo pismu s kojon srce Upo žmula zaboravlja brige. Konobo moja, radosti sva, Dušu san svoju svu tebi da. Konobo moja, ka dom si moj, Čuvan ti pismu ka život svoj. Konobo moja, ka dom si moj, Čuvan ti pismu ka život svoj. Na-na-na, na-na-na, na-na-na, Na-na-na, na-na-na, konoba.